Štedite na deterdžentima

Preterana upotreba hemijskih sredstava u domaćinstvu već decenijama ugrožava životnu okolinu, a preko nje i naše zdravlje. Svakodnevno ih uzimamo čak i sa vodom za piće

Na inicijativu Svetske organizacije za zaštitu životne sredine, pre tri godine 14 evropskih ministara je prihvatilo da testira krv kako bi se utvrdilo da li u njoj imaju supstance koje sadrže proizvodi iz kućne hemije. Na njihovo veliko iznenađenje, kod svakog su pronađeni tragovi ne jednog, nego više desetina hemijskih derivata. A kako i ne bi, kada nema tog kutka u našem životnom prostoru gde se ne upotrebljava bar jedan deterdžent: tako je „žuti“ savršen za kuhinju, „plavi“ za brzo pranje prozora, „beli“ za kupatilo, za podove „zeleni“. Ne treba zaboraviti ni „jedinstven“ prašak sa specijalnom recepturom za izbeljivanje belog kao i za osveživanje boja šarenog rublja, potom „čudesnu formulu“ za pranje sudova. ..

Profesor dr Goran Belojević, specijalista za higijenu u Institutu za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, upozorava da sa deterdžentima treba pažljivo postupati, budući da njihovom preteranom upotrebom naš organizam dolazi u kontakt sa biološki aktivnim stranim materijama, takozvanim ksenobioticima.

„Pretumbacija“ hormona

Deterdženti opstaju u zemlji i vodama zato što ih bakterije ne razgrađuju. Osim toga, njih, baš kao ni pesticide, nije moguće potpuno ukloniti iz sirove vode uobičajenim prečišćavanjem i filtriranjem u fabrikama vode. Za sada nauka nema pouzdan odgovor da li se minimalne količine deterdženata koje se mogu naći u „česmovači“ svakodnevnim konzumiranjem nagomilavaju u organizmu. Dok se to ne utvrdi, preventivna medicina se zalaže za predostrožnost. Zato i predlaže da se zamena za majčino mleko priprema od flaširane izvorske vode – ističe naš sagovornik.

Topla voda je odličan deterdžent

Istraživanja ukazuju da pojedine hemijske supstance u sastavu deterdženata mogu da izazovu pravu „pretumbaciju“ hormona i naprave „nered“ u endokrinom sistemu, da doprinesu „eksploziji“ malignih bolesti, kao i povećanom sterilitetu, genetskim anomalijama i neurološkim bolestima. Osim toga, deterdženti za kuću, naročito oni u tečnom obliku, sadrže supstance koje mogu da prouzrokuju alergiju kože, preosetljivost bronhija, čak i astmu.Profesor Belojević ukazuje da je čista tekuća, topla voda najbolji „deterdžent“ jer ne sadrži hemijske materije strane našem organizmu. Voda je izvrstan rastvarač, a toplota olakšava uklanjanje čestica, masnoće i drugih materija. Isti efekat postižu surfaktanti. Oni efikasno čiste, ali ako se progutaju (a to se ponekad maloj deci i događa) mogu da izazovu trovanje. Deterdženti sadrže i enzime bakterijskog porekla koji povećavaju efikasnost uklanjanja organskih mrlja. Postoji u njima i niz drugih hemijskih materija za koje se, za sada, ne zna kako deluju na ljudski organizam.

Veliki ekološki problem predstavljaju i fosfati koji se u deterdžente dodaju da bi se promenila kiselost vode i povećala efikasnost čišćenja, naglašava dr Belojević. Međutim, kada stignu u površinske vode, fosfati podstiču bujanje algi koje ugrožavaju opstanak flore i faune. Od pre izvesnog vremena u prodaji se mogu naći praškovi bez fosfata koji postižu isti efekat pranja, a sadrže ekološki prihvatljive supstance.

„Eko“ oznaka čuva zdravlje

U Evropskoj uniji, u okviru strateškog projekta „Ecolabel“ („Ekološka oznaka“) države članice dodeljuju proizvodima karakterističan znak u obliku cveta okruženog zvezdama kojim se garantuje da su poštovani kriterijumi za zaštitu životne sredine, i to od proizvodnje do otpada. „Eko oznaka“ se može naći na svim proizvodima osim lekovima, hrani i vodi, a na deterdžentu – pored ostalog – garantuje da je za efikasno pranje 5 kg rublja dovoljno 100 g praška, sa manje od 25 g fosfata.

Po rečima našeg sagovornika ovo je velika stimulacija i za proizvođača, jer se pokazalo da se četiri od pet kupaca opredeljuju za proizvod sa „eko oznakom“ iako je skuplji od ostalih, jer znaju da kupovinom takvog proizvoda štite i svoje zdravlje i životnu sredinu. „Eko oznaka“ pominje se na jednom mestu i u našem Zakonu o zaštiti životne sredine, ali, na žalost, ovaj projekat se još ne primenjuje u Srbiji.

Vera Bošković

———————————————–

Savet za preosetljive

Za preosetljive osobe, naročito za one koje boluju od kontaktnog dermatitisa izazvanog alergijom na deterdžente, nijedan deterdžent nije dovoljno dobar. Njima dr Belojević savetuje pranje donjeg rublja sapunom. Posle sušenja, i to najbolje osunčavanjem, veš treba ispeglati, jer je tada i čist i oslobođen mikroba.

Inače, pokazalo se da tečni deterdžent ima najveća alergena svojstva. Ako dobijete alergijsku reakciju na deterdžent u prahu ili gelu, pokušajte sa dvostrukim ispiranjem. U slučaju da ni to ne pomogne, napravite tečni sapun. Postupak je sledeći: izrendajte dva sapuna za pranje veša i jedan dečiji, dodajte četiri kesice sode bikarbone i dva do tri litra vode, pa prokuvajte da dobijete emulziju. Preručite prohlađen sapun u boce. Pranje (u mašini) pokušajte sa dva decilitara, a ako ne postignete željeni efekat, povećajte količinu.

Za istu namenu može da posluži 100 g takozvanog marsejskog sapuna i šaka sode bikarbone koji se rastvore u 2,5 l vode. Ovoj mešavini može se dodati nekoliko kapi esencijalnog ulja čajnog drveta jer je dobro dezinfekciono sredstvo, ali ga treba izbegavati ako perete dečije rublje.

—————————————

Orah za pranje

U Nepalu se za pranje tepiha i najfinije svile koristi orah, čija ljuska sadrži saponine, prirodne deterdžente. Četvoročlanoj porodici koja tri puta nedeljno pere rublje kilogram oraha može da traje godinu dana! Ovaj prirodni deterdžent čuva boje, a voda u kojoj je oprano rublje može da se koristi čak i za navodnjavanje bašte. U nekim zemljama EU „orah za pranje“ se može nabaviti u pakovanju od kilograma, po ceni od 20 evra.

————————————–

Dalje od dečijih ruku

Deterdžent je otrov ako se unese u organizam! Ukoliko imate malu decu, hemijska sredstva ne ostavljajte ispod lavaboa ili sudopere u kuhinji, savetuje dr Belojević. Treba ih čuvati na visini nedostupnoj detetu, da ne bi moglo iz radoznalosti da ga proba i proguta.

objavljeno: 09/11/2008

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Sosini fini sapuni

%d bloggers like this: